Diskriminacija prema teraristima vol 1: teraristicka gibanica

Moram negde da napisem ono sto mi se nedavno dogodilo jer to smatram kao svojevrsni poraz opsteg vaspitanja i kulture kod nasih ljudi a dodatno me povredjuje cinjenica sto smo mi kao teraristi na meti prosecnih srbendi kao igracke za podsmevanje i vredjanje.
U mom okruzenju iako je Vojvodina jedna od razvijenijih regija u Srbiji, neobrazovanost, zatucanost,netrpeljivost i neracionalni strah pomesan sa netolerancijom i dalje vrlo jasno vlada. Diskriminacija prema teraristima je ocigledna, i svakog dana je osetim na kozi. Ljudi nemaju osnovne kulture, da ako im se nesto ne dopada da nemaju pravo vredjati tudjeg ljubimca, jer bi se itekako naljutili ako bi ja, kao neko ko ne podnosi male pse, na isti nacin izvredjala njihovog psa.

Nezamislivo je da ljudi, koji mnogi drze sisare u stanu, koji koliko god ih cistili ostavljaju dlake imaju za pravo govoriti da je nas zivotni prostor nedovoljno cist za njih.
Ja ne krijem da sam terarista i da volim svog gustera vise od svega, da je to nesto najbolje sto mi se desilo u ove dve godine, i da uzivam u svakom minutu koju provedem kako bih joj ulepsala zivot.
Nedavno sam izasla na pauzu u svlacionicu na radnom mestu gde mi je zena ,koleginica iz druge smene, bez bilo kakvog prvo kulturnog pozdrava, bilo cega, zena starija od mene skoro 20 godina u lice rekla: Videla sam sta drzis ti si devojko poremecena ne bih ja tvoje gibanice jela sto bi je ti umesila.

Ja, vec izrevoltirana podsmevanjem od strane par kolega koji su pritom strasljivci koji ne mogu da priznaju da se boje zmija (sto nije za osudu. strah se prevazilazi), sam ostrije reagovala.
Moja recenica je glasila: dobro koleginice, prvo dobar dan, drugo odakle vama uopste ideja da ste vi dostojni da popijete i salicu kafe u mojoj kuci? Ne ni ne nadajte se da cete probati i zalogaj moje gibanice, ja je pravim samo za normalne ljude.

Zena vise nije komentarisala nista, nisam dozvolila, ali me boli cinjenica da se devojke u ovom hobiju, pa i momci smatraju prljavim na neki nacin. I to mi je strasno da rade ljudi koji u biti zele poniziti bilo koga.

Ja ovako, necu prestati nikada da drzim gustere, to je moja ljubav i nesto sto me ispunjava. Onaj ko ima problem sa tim moze da se lepo i kulturno nosi iz mog zivota. Ja nikada nisam, koliko god da ne volim neke ljudske navike sto se tice ljubimaca, nikad nisam gazila i pljuvala po ljubavi koju covek oseti prema zivotinji. To je meni sveto i nervira me kako ljudi diskriminisu zivotinje prema rodu.

I da. Moja kuca je savrseno cista, Nemam dlaka po sobi, nemam skrivenih obelezenih teritorija iako je moj guster slobodan da proseta ukoliko zeli. Nemam nikoga ko mi seta po kuhinjskom radnom stolu za pripremanje hrane kada nisam tu, i nemam taj problem da je i ostavim pustenu da ce mi izgristi elektronske kablove, ili unistiti namestaj. Neko voli upravo ovakve zivotinje, koje prave nered, ali nikad, nikad ni jednom prijatelju na to nisam zelela da upirem prstom, jer razumem ljubav prema zivotinjama i sta svaka vrsta donosi.
A verujem, i potpisujem, zene teraristkinje znaju i te kakvu gibanicu da naprave, samo sto ih takvi maloumni ljudi, koji vole da mrze vise nego bilo sta u zivotu, nikada nece biti dostojni da probaju.

Hvala na paznji.