Diskriminacija prema teraristima vol 1: teraristicka gibanica

Moram negde da napisem ono sto mi se nedavno dogodilo jer to smatram kao svojevrsni poraz opsteg vaspitanja i kulture kod nasih ljudi a dodatno me povredjuje cinjenica sto smo mi kao teraristi na meti prosecnih srbendi kao igracke za podsmevanje i vredjanje.
U mom okruzenju iako je Vojvodina jedna od razvijenijih regija u Srbiji, neobrazovanost, zatucanost,netrpeljivost i neracionalni strah pomesan sa netolerancijom i dalje vrlo jasno vlada. Diskriminacija prema teraristima je ocigledna, i svakog dana je osetim na kozi. Ljudi nemaju osnovne kulture, da ako im se nesto ne dopada da nemaju pravo vredjati tudjeg ljubimca, jer bi se itekako naljutili ako bi ja, kao neko ko ne podnosi male pse, na isti nacin izvredjala njihovog psa.

Nezamislivo je da ljudi, koji mnogi drze sisare u stanu, koji koliko god ih cistili ostavljaju dlake imaju za pravo govoriti da je nas zivotni prostor nedovoljno cist za njih.
Ja ne krijem da sam terarista i da volim svog gustera vise od svega, da je to nesto najbolje sto mi se desilo u ove dve godine, i da uzivam u svakom minutu koju provedem kako bih joj ulepsala zivot.
Nedavno sam izasla na pauzu u svlacionicu na radnom mestu gde mi je zena ,koleginica iz druge smene, bez bilo kakvog prvo kulturnog pozdrava, bilo cega, zena starija od mene skoro 20 godina u lice rekla: Videla sam sta drzis ti si devojko poremecena ne bih ja tvoje gibanice jela sto bi je ti umesila.

Ja, vec izrevoltirana podsmevanjem od strane par kolega koji su pritom strasljivci koji ne mogu da priznaju da se boje zmija (sto nije za osudu. strah se prevazilazi), sam ostrije reagovala.
Moja recenica je glasila: dobro koleginice, prvo dobar dan, drugo odakle vama uopste ideja da ste vi dostojni da popijete i salicu kafe u mojoj kuci? Ne ni ne nadajte se da cete probati i zalogaj moje gibanice, ja je pravim samo za normalne ljude.

Zena vise nije komentarisala nista, nisam dozvolila, ali me boli cinjenica da se devojke u ovom hobiju, pa i momci smatraju prljavim na neki nacin. I to mi je strasno da rade ljudi koji u biti zele poniziti bilo koga.

Ja ovako, necu prestati nikada da drzim gustere, to je moja ljubav i nesto sto me ispunjava. Onaj ko ima problem sa tim moze da se lepo i kulturno nosi iz mog zivota. Ja nikada nisam, koliko god da ne volim neke ljudske navike sto se tice ljubimaca, nikad nisam gazila i pljuvala po ljubavi koju covek oseti prema zivotinji. To je meni sveto i nervira me kako ljudi diskriminisu zivotinje prema rodu.

I da. Moja kuca je savrseno cista, Nemam dlaka po sobi, nemam skrivenih obelezenih teritorija iako je moj guster slobodan da proseta ukoliko zeli. Nemam nikoga ko mi seta po kuhinjskom radnom stolu za pripremanje hrane kada nisam tu, i nemam taj problem da je i ostavim pustenu da ce mi izgristi elektronske kablove, ili unistiti namestaj. Neko voli upravo ovakve zivotinje, koje prave nered, ali nikad, nikad ni jednom prijatelju na to nisam zelela da upirem prstom, jer razumem ljubav prema zivotinjama i sta svaka vrsta donosi.
A verujem, i potpisujem, zene teraristkinje znaju i te kakvu gibanicu da naprave, samo sto ih takvi maloumni ljudi, koji vole da mrze vise nego bilo sta u zivotu, nikada nece biti dostojni da probaju.

Hvala na paznji.

Smradovi, hvala Vam!

Vi, sto predstavljate zlocudni tumor nase zemlje i naseg iovako jadnog drustva, sto ste u stanju svoje dete sopstveno prodati za saku dinara i za bolje radno mesto. Vama se obracam.

Danas si unistila zivot jedne zene. Daleko od toga da se gubitkom posla moze zavrsiti njen zivot, ali ste joj naneli velike traume. Ona ne jede, place, u depresiji je i svoju porodicu unistava da je gleda bezivotnu.

Jer ste vi zeleli da je nema, da dobijete vise poena kod, kod ociju slepog, direktora koji kao da ima ular na glavi, i vidi samo kako mu prezentuju.
Hvala vam, smradovi.

Jer je jedan od vas, zatrovan ljubomorom, gledao kako je dobijala pohvale i cvece, i zeleo da joj napakosti umesto da se trudi da sam zasluzi lepu rec.

I tebi hvala, spodobo zla.

Jer ste znali da 10 godina nema mrlje u karijeri i da je ovo jedini nacin bio da joj se osvetite sto je prema ljudima, kao poslovodja, ipak bila covek.

I za to Vam hvala.


A vama, samoproklamovana HR menadzerko, necu pozeleti nista lose javno, iako vam u dusi zelim da nosite makar duplo vecu bol nego ona sad. Pitala bih vas, kako, vam se lice ne ospe od toliko gucica u koje ste ga gurnuli, lizuci ih halapljivo ne bi li dobili bolji polozaj, i kako mozete spavati nocu do svesno i namerno rusite necije nade.
I da, iako ste joj otvoreno govorili da ne poteze nista, i govorili kako ce, ako joj oprostite nesto sto ste joj podmetnuli,ujedati ruku koja je hrani, sto pretpostavljam da mislite na sebe, odmah da vam saopstim jednu bitnu cinjenicu. Ona nije zena bez korena, i budite sigurni da ima ko ce nju da hrani i da je decu rodila da je hranimo.

Tebi, o velika americka korporacijo, zelim da prestanes da meni saljes oglase da trazis HR menadzera u Sremskoj Mitrovici. Sada, nikada, ni za cenu moje sopstvene propasti ne bih pristala da radim u leglu olosa, sebicnjaka i ljudskih demona, posto su zmije plemenite zivotinje i ne zelim da ruzim bica stvorena od boga i poredim ih sa vasim kolektivom.
Kada bih i pristala da radim za vas, budite sigurni da bih se potrudila da vam nanesem dovoljno materijalne stete da nadoknadim ono sto je ona izgubila. A to je mnogo, zaista mnogo zivaca, suza, i nerviranja.

Zasto se, Srbijo, pitas zasto su poslovodje zle, kada dopustis da olosi teraju ljude kojima je jedina greska bila sto su se poneli kao, ljudi?
Zasto se pitas ti covece zasto je onaj novi menadzer tako zao? Zasto je ona devojka tako hlada, rezervisana ohola i gorda, i zasto te cedi u beskraj? Zato sto joj je sistem pokazao kako je lako unistiti dobrog poslovodju, zato sto gleda suze najmilije zenske osobe, i zato sto vam svima, koji su za to odgovorni, umesto pozdrava kulturnog, ima samo najruznije reci da kaze, ali nece, jer ju je upravo ta zena vaspitala da se ponasa kao dama.

I jos jednom, hvala ti americka velika korporacijo, zato sto si unistila jednu porodicu. Necu vas kleti, ali kada bih to uradila, kletvom bi vam porucila da vam zelim da vas snadje isto to ,sto ste njoj uradili.

A ti, ljudski kanceru, moli se bogu, klanjaj se kome god hoces, gnev i bes jednog deteta neces sprati nikada. Smej se, ali veruj, kad tad, karma ne oprasta losima. Vratice ti se. Jer si upravo stvorila novog buduceg zlog poslovodju koji ce vodjen bolom osvetiti roditeljske suze.

Život žene sa reptilima i stigmatizacija od strane društva

Izgledam prosečno i na ulici kada bi me neko pogledao ne bi pomislio da sam drugačija od ostalih devojaka koje kruže bulevarima i koje su bas taj dan rešile da prosetaju glavnom ulicom-Opustena, u farmerkama,patikama, sa malo sminke i sa stilizovanom kosom, odajem izgled sasvim prosečne devojke.

Obična prosečna devojka koja voli da se druži i komunicira sa prijateljima i sa ljudima u svojoj okolini.



Posedovala sam guštera koji nosi ime zelena iguana i dobila sam ga od prijatelja da probam da se brinem o njemu. Gusterče nije bilo socijalizovano iako je već prelazilo taj period kada se nešto može korisno uraditi za njegovo ponašanje ali sam rešila pokusati.

Reakcije kada sam ga donela kući su bile onako, ne prijatne ali ne ni neprijatne.
Brat se grozio, govorio da sam poremećena i bolesna, tati je bio sladak, mami je bio interesantan ali ga se bojala da ga uzme u ruke. Baba je odreagovala kao kraljica-prišla je i sasvim se ponela pristojno i radoznalo prema novoj životinji pobijajuci sve predrasude o starijim životinjama.

Moj, sada vec bivši dečko, reagovao je sa ogavnošću i recenicom:Bolje da tegliš neko dete umesto da trošiš novac na nekog smrdljivog ljigavog gustera. Hvala na podršci.

Pošto se nije dugo zadržao kod mene, svega par njegovih slika je osvanulo na društvenim mrežama gde sam bila aktivna. Reakcije su bile izmešane. Od reakcija divljenja takozvanoj hrabrosti, reakcija čuđenja kako takva devojka može da drži opasnu kopiju krokodila i do reakcije gadjenja a pogotovo moje tetke koja je na svaku sliku reagovala sa: Joj Goco, A joj Goco kako možes?

Zbog kompleksnosti situacije ali i zbog stalnog pritiska, životinja je pronašla novog vlasnika koji je bio mnogo iskusniji od mene po pitanju korekcija o ponašanju a ja sam se osećala ne kao gubitnik jer nisam uspela. Ja sam bila čak šta više srećna jer je moja životinja sada mnogo srećnija a ja bogatija za jedno iskustvo, nego sam se osećala kao gubitnik zbog toga što nisam odolevala pritisku okoline.

Moj sledeći ljubimac i jedna velika ljubav koja evo traje punih 6 meseci je beba bradatog zmaja, bradate agame ili pogona viticeps. Uzela sam je krišom, bez obavesti mojim roditeljima i partneru, zbog toga što sam bila uporna i žarko sam zelela da ne odustanem od svog sna. Ovog puta sam se dobro potkovala znanjem, proučila internet portale, forume, grupe, knjige i naoružala se dobrim teoretskim znanjem. Životinja, samo 5 dana stara, stigla je brzom postom post ekspresa na moju adresu.
-A joj crna Gordana, pa šta će ti još jedan Gugi? Zar se ne sećaš kako me je ujedao i kako me je napadao?-Mamine oči su bile pune razočarenja u mene kada je videla životinju veličine upaljača u kutiji pored mene, dok sam na hladnom parketu sedela i nameštala terarijum. Spominjala je mog mužjaka iguane, mog prethodnog guštera, poučena iskustvom sa njim, razumela sam je.
-Mama, ovo nije ista vrsta kao Gugi, pipni ga, samo ga pipni, vidi kako je miran....vidiš da je drugačije boje?- Sa njom sam pričala polako, kao sa detetom od pet godina, kao sa osobom koja se boji visine a upravo putuje na vrh zgrade od 11 spratova.
-E jbm ti mater ludu, još jednu si mi zmiju donela, vidi kakvo je ko žaba, Gordana odma da je skloniš ,plakaću-Reakcija mog mladjeg, punoletnog brata na životinju od ukupno 6 cm u punoj dužini.
-Ti stvarno ne znaš sta ćeš od sebe? Pa dobro...Šta to jede? Jel' to jede komarce?- Moj tata je pokušao da spoji lepo i korisno.
-Kako je sladaaaaaaak-Reakcija legende. moje babe koja i dan danas nosa guštera kao da joj je rod rodjeni. Volim je zbog toga.

Odgajati bebu pa još i bebu guštera bio je dobar izazov. Noći neprospavane čitajući blogove i forume stranih odgajivača i hobista  i njihova prepucavanja je bilo iscrpljujuće ali je malena, na kraju ženkica rasla polako ali sigurno, neprimetno mojim očima, ali primetno svim ostalim ljudima u mojoj okolini.

Nisam u početku mnogo znala, ali sam poučena lošim iskustvima došla do zaključka da treba da potražim pomoć sa strane ukoliko se nešto iskomplikuje. Uglavnom su komplikacije bile moja paranoja i strah da nešto nisam pogrešno uradila, iako je u stvari bilo sve sasvim u redu. Nisam naisla na razumevanje od strane domaćih hobista nešto preterano, jer sam u njihovim postovima i komentarima na moje postove došla do zaključka da ih i ne zanima a i da jedva čekaju da neko nešto pita da bi ga omalovažavali i da bi ga kinjili jer bože, ona ne zna.
Bože ona ne zna, bože ona je žensko,šta se ti, devojko trpaš u zmije i guštere, bolje ljuljaj bebu- bile su neke od reakcija koje su me deprimirale. Samo sam želela iskren odgovor na moja pitanja i pomoć, da naučim da sprečim. Naišla sam na razumevanje kod male nekolicine ljudi u Srbiji i kod velike većine hobista u inostranstvu.

Sada moja beba, koja više tako ne izgleda ima 6 meseci i prilično prosečne dužine za jednu zenku: 45 cm. Zdrava je i pokazuje da ima sve što joj je potrebno i ja se trudim da joj to obezbedim. A loše komentare trudim se da zaboravim i da i dalje učim o mom ljubimcu, ali u tišini i iz senke da me nijedan glas ne čuje i ničije oko ne vidi. Barem ne ovde.

Kimbap i zasto ga je tako tesko napraviti u originalnom obliku?

Kao jedan poštovalac Severno Korejanske pop muzike ali i njihove kulture ponašanja, pre ili kasnije morala sam da pokusam i sama da napravim neko njihovo tradicionalno jelo.

Zahvaljujući mojoj neviđenoj ljubavi prema toj muzici i prema simpatijama prema "stvaralaštvu" KPop sastava Bigbang, sam se odlučila da moj debakl u kuhinji bude upravo pravljenje Korejansko tradicionalno jelo :Kimbap ili Gimbap kako se to i drugačije zove Seaweed rice rolls.

Na Youtube kanalu maangchi je opisan tradicionalni recept kojeg se ja,naravno nisam držala ni malo jer je do nekih sastojaka ovog jela vrlo tesko doći.

Otkrila sam ga tako sšto sam beskajnim surfovanjem po internetu dosla do fotografije volaka pomenutog KPOP sastava, Taeyanga koji je u spotu Monster imao vrlo interesantnu frizuru. Šaljivi fanovi su koristili ovu situaciju da se maksimalno izigravaju sa frizurom nesrećnog momka kritikujuci tog ludaka koji je uopšte i pomislio da bi ovakvo nešto moglo da izgleda dobro na nečijoj glavi. Ali zašto pominjem ovog momka kada pišem o hrani? Sasvim je očigledno kada se baci pogled na sliku .

                          Recimo da sada imate ideju kako ovo jelo treba da izgleda.



Da se pozabavimo samim vremenom koje je potrebno izdvojiti za pravljenje ovog tradicionalnog jela. Onaj ko nema ceo dan da pročami u kuhinji bi trebalo da se mane ovog posla jer je potrebno najmanje 2 sata da bi se Kimbap napravio onako kako treba. Još plus ako zabrlja nešto...Ma ceo dan.

Sam autor recepta po kojem sam pravila ovo jelo je i potvrdio moje iskustvo. Zaista treba odvojiti dobro kvalitetno vreme da bi se napravio Kimbap koji liči na nešto i ima ukus koji je jestiv i za koji prosečno dete neće praviti facu identičnu gađenju kada ga naterate da pojede i nesto sa povrćem,bože moj pa to nije big mek!

                                      Ovo je Kibamp kakav je napravila autorka snimka na youtube kanalu i
                          ovako bi trebalo to da izgleda na kraju ako se pridržavamo njenog recepta.

                                    Srpska domacica: Joj vidi sto je šareno, to za meze ide jel' da?A
šta je to zeleno tu, to nešto kao zdrava hrana? Odo ja da ispržim slanine... :D





Dobro, malo smo se šalili. Sad malo o tradiciji ovog jela. Kimbap ili Gimbap je dobio naziv prema sastojcima koji se koriste u njegovoj pripremi. Gim - Papir od algi ( negde se može doći i do naziva Nori sheets) i Bap - pirinac. Analogija je očigledna.

Ovo jelo se pripremalo kao jelo za piknik, za izlete sa porodicom kada je toplo vreme i kada svi žele da provode vreme u prirodi. Takođe je to i jedno od jela koje se priprema i dalje kao užina deci koja idu u školu. Nekada ,prema priči autorke video snimka na youtube kanalu se ovo jelo sa najkvalitetnijim mesom poklanjalo učitelju deteta, jer se kod njih prosvetni radnici u smislu učitelja veoma ,veoma poštuju.


Priprema je dugotrajna i bolna a za one kojima neki sastojci nisu dostupni moraju da i improvizuju baš kao i ja. Šta da se radi kada nema prokletog Nori papira nigde da se kupi, kada vam je nedostupan takođe jedan od sastojaka, Danmuji, zuta kisela rotkvica i sta ako ja ,na primer nemam gopvedine kod kuće ili je ne volim?

Srećom, ovo jelo je jelo gde se dosta može eksperimentisati ali i gde se dosta može i pokvariti upravo eksperimentisanjem tako da pratite recept i moje izmene kao i greške koje sam pravila dok sam pripremala ovo jelo.

Treba pripremiti:

Nori listove algi
Kuvani pirinač
Goveđu sniclu ili meso po želji
Nekoliko šargarepi, sečene na trakice
Spanać
3 jajeta
žuta kisela rotkvica
začini
susamovo ulje
debela volja.


Pratićemo recept sada od početka do kraja.

Pošto u mestu u kojem živim nema Nori listova, improvizovala sam i blago sebi zakomplikovala život. Skuvala sam spanać. usitnila ga, dodala u njega želatin i u celofanu razvila u traku. Ovako se očajno seče i nema dobar oblik ali sta je tu je, moramo nekako izimitirati taj Nori.

Skuvan pirinač umešati sa pola kašicice soli i susamovim uljem. Ja sam za moju varijaciju na temu koristila vec skuvan pirinač od ručka. Lenjost ali nisam mnogo pogresila. Dokaz da čak i ovde možete izmeniti recept.

Pripremamo zatim spanać.Ona ga je oprala,očistila, i stavila da se bari u vodi gde je dodala pola kašičice soli,iseckan čen belog luka i susamovo ulje. Ja sam ovaj sastojak izbacila, jer ako ga imam umesto norija, nisam htela da ga imam na još nekom mestu.

Žuta kisela rotkvica-iseći je i staviti na tanjir sa ostalim sastojcima koji čekaju zavijanje. Ima slatkasto kiselkasto slan ukus specifičan ali je ova namirnica nedostupna kod nas u Srbiji pa sam je preskočila.


Šargarepu iseckati na tanke trake, osoliti i ostaviti da omekša jedno 10 minuta. Zatim pržiti na velom ulju oko 3 minuta i takođe odložiti na isti tanjir. Može se zameniti i kuvanom sargarepom iz supe ,ali sam ovde pratila ovaj recept.

Meso: Koristi se kvalitetnije meso bez masti i kosti, ona je ovde koristila goveđu šniclu ali je ok i ako se koristi i druga vrsta mesa. Ja sam izabrala piletinu jer mi je bila pri ruci. Govedinu je pripremila sa malo smeđeg secera i biberom i susamovim uljem u kojem ga je pekla u tiganju. Ja sam piletinu pripremila u biberu.

Jaje: Napravite kajganu od 3 jajeta i pecite ga kao palačinku i isecite na trake. Ovo je bar lako.

Dodatno: Ja sam ubacila i sir. Volim sir i mislila sam da bi se lepo slagao sa mesom. Nisam pogrešila.



Motanje rolnice:

1. Ukoliko imate nori sve je već skoro odradjeno. Preletite malo listom norija preko plina ili otvorenog plamena da bi ga malo obradili. Stavite ga na Podlogu sa kojom ćete ga urolovati.
Rasporedite najpre rižu i to malo manje od jedne šolje se može iskoristiti za jedan list norija. Postavite ostale sastojke u traku, urolajte i to je to. Ostavite ga da se ohladi i možete seći i uživati u jelu.

2.Ako ste nesrećni ovako kao i ja, onda će vam ovo biti noćna mora. Pažljivo odvojite celofan od spanaća i još pažljivije ređajte sastojke. Posebno pazite pri pravljenju rolata jer jako puca i teško je raditi sa ovim omotom od spanaća. Pri završenju mučenja, vratiti u frižider da se malo segne jer ga jedino tako možete iseći.

Teško za napraviti ali vrlo dekorativno jelo. Ukusno je  i definitivno nešto što nećete naći u obližnjem restoranu. Nije mnogo masno i mislim da pripada jednoj klasi zdravijih jela. Probajte ako imate vremena. Ili ovako ili napravite svoju varijaciju. Pa ako ništa drugo uz pečenje, njam njam njam!